Република Српска
    СРБИЈА
Програмски циљеви
Статут
Други о нама

 
 
 
     
 
Први предсједник
до 1886.
Други предсједник
до 1898.
Предсједник послије
обнове 1906.
   
   

Пре Првог светског рата, једна од четири најважније политичке странке у Србији била је Српска напредна странка. Основана је у јануару 1881. године, од групе младоконзервативаца окупљених око листа "Видело". Прваци Напредне странке били су Милан Пироћанац (први председник, до 1886.г.), Милутин Гарашанин (други председник, до 1898.г.), Стојан Новаковић (председник после обнове 1906.г.) и Чедомир Мијатовић. Обично се они сматрају настављачима групе старих конзервативаца (Илија Гарашанин, Јован Мариновић, Данило Стефановић, Никола и Филип Христић, Ђорђе Ценић, Коста Цукић), али су вође напредњака, посебно најновији, од њих, далеко либералнији, модернији и иновативнији, (Винко Перић Република Српска, основани 1997. у Бјељини. и Томислав Николић Србија, основани 2008.). Већина напредних идеја су у Српском народу биле радо прихватане, са жељом да се са Европом постигне равноправан, цивилизован и коректан однос. Међутим, не ретко су од странаца Напредњаци и подржавани и злоупотребљавани у њиховом интересу, а против интереса Српског народа. Од способности и мудрости лидера странке су зависили многи односи и фид бек према Српском народу и његовој држави. СНС је први пут дошла на власт, подржана од стране кнеза Милана Обреновића и спроводила је либералне реформе. Уверена, да је то једини пут стварног осамостаљења, самоодрживости и напретка Србије и Српског народа. У прво вриеме били су у савезништву са радикалима али су брзо ушли у сукоб око политичких начела и основних постулата. Та историја се поновила и данас у Републици Српској и Србији. СНС је донела прве и напредне законе о просвети, судовима, политичким странкама, Народној банци и стајаћој војсци. Након Тимочке буне 1883. и Српско-бугарског рата 1885. постаје зависна од краља Милана. Послије 1887. године налази се у опозицији, када су радикали формирали владу. Представници напредњака и касније учествују у нерадикалским или неутралним владама. Са новим програмом, у коме је исцрпно саопштила резултате своје дотадашње владавине, Српска напредна странка 1889. године покушава да обнови свој рад на челу са Милутином Гарашанином. На збору странке 14. и 15. маја 1889. године у Београду долази до напада на збор и Гарашанина од стране екстремних радикала те он напушта Србију. Странка обуставља рад, а "Видело" престаје да излази. У програму Напредне странке из 1889. године стоји: чланови ове странке "остају и даље вјерни начелу напретка српског", усвајајући начело "да радња и борба за српски народ значи да се ради за самосталност, Ускрс и јединство Срба". Да се за самосталност Срба не може радити успјешније него у пуној слози са просвјетом и образованошћу свјетском, а пазећи увијек народне потребе и на велике интересе будућности Српске. Да Напредна странка, остајући вјерна начелу напретка у народном и државном животу, настави свој рад на томе: да се уставност истински развија за све и свакога, да закон и ред постану светиња у земљи, да се сузбија насиље и одозго и одоздо, да се родољубље српско оличава у стварноме раду, да у српском државном животу извојују побједу знање и поштење, да се истинита просвјета креће упоредо са просвјетом напредних народа и да се сузбија полутанство, да се привредно стање Срба унапријеђује и да се Србија приближава економској независности својој, да, поштујући самосталност и праведне аспирације других народа, ради на томе да се поштује самосталност и да се остварују праведне аспирације народа српског и да у погледу Балканског полуострва за Напредну странку вриједи и даље начело: "Исток источним народима". Консолидована 1895. године са Стојаном Новаковићем Српска напредна странка још једном образује - формира владу (од 26. јуна 1895. до 17. децембра 1896.), а крајем 1896. послије пада владе странка се самораспушта. Дио напредњака, под оцем и синовима Маринковић, учествује у влади са радикалима Николе Пашића 1901 - 1902. године. Са новим програмом и Статутом поново је 30. јануара 1906. странка обновљена под вођством Стојана Новаковића. На новим конзервативним основама, окупљених око листа "Недељни преглед", велики број напредњачких интелектуалаца, који су себе називали конзервативцима је дјеловао до 1911. године. Под вођством Живојина Перића 1914. године одваја се мањи број напредњака и оснивају Конзервативну странку. До 1919. СНС у скупштини има по неколико посланика и налази се у опозицији изузев 1909. године када је Новаковић, у вријеме анексије Босне и Херцеговине, саставио владу уз подршку свих странака. Син Стојана Новаковића, Милета Новаковић, професор Правног факултета у Београду обнавља поново рад странке 1920. године. Странка је без формалног распуштања дефинитивно престала 1925. године са радом. Већина напредњака заједно са самосталцима, либералима, једним дијелом радикалских првака и већим дијелом српског и мањим хрватског крила Хрватско-српске коалиције учествују у стварању Демократске странке Љубомира Давидовића. Напредњачкој оријентацији припадали су, краће или дуже вријеме, и многи други значајни људи Србије свога доба – предсједници владе Љубомир Каљевић, Владан Ђорђевић, Светомир Николајевић, Лазар Докић и Алекса Јовановић, Милан Ђ. Милићевић, Вукашин Петровић, Ђура Хорватовић, Драгутин Франасовић, Милан Кујунџић, Андра Ђорђевић, Љубомир Ковачевић, Мита Ракић и други. Странка, коју су створили и водили најобразованији људи у Србији друге половине 19. вијека и чији је програм био европеизација Србије, изградња модерне државе и друштва, укупно је била на власти нешто више од шест година. Главне тежње Српске напредне странке су биле: примат личности над колективитетом, закона над обичајем, слободе над једнакошћу, брзе промене над спорим реформама, те ослонац на краља Милана Обреновића, а он претјерано на централну Европу, У савременом мондијалном добу имамо безброј примера да данашњи увозни демократски системи прелазе у анархију. Већина прокламованих принципа Напредњака из прошлости има и данас, после временске, практичне и научне верификације, основ за активностима са већином таквих принципа СНС из прошлог века. Савремена реинкарнација Напредњака и тих принципа на Српским националним просторима је започета 1997. године у Бијељини, Република Српска. После разлаза руководства шешељевих радикала на челу са Винком Перићем од Шешеља, у Бијељини 1997. године су основали СНС РС са другим привредницима и интелектуалцима. Први Председник је био Горан Планинчић, а Српску Напредну странку Републике Српске 2006. године преузима и до данас (2014.)успешно води Академик доц. др Винко Перић. Томислав Николић касније, оснива Српску напредну sтранку у Србији, под условима и околностима који су тада били у Србији. После добијеног поверења Српског народа у Србији да Томислав Николић води Србију као Председник, Српску напредну странку Србије преузима Александар Вучић, који је за сада води савршено (2014).

   
   
   
   
   
   
   
   
   
                   
                           
Почетна страна         Линкови        Адресар       Контакт